Основно правило је да запослени годишњи одмор користи у текућој години за ту
календарску годину. Међутим, законом је дата могућност да се део годишњег одмора из
текуће године, а у изузетним случајевима и цео годишњи одмор, може користити и у
наредној календарској години, најкасније до краја јуна месеца.
Према члану 73. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09,
32/13, у даљем тексту: Закон), годишњи одмор може да се користити у два дела, с тим што
први део годишњег одмора у трајању од најмање три радне недеље запослени треба да
искористи у току календарске године, а други део годишњег одмора може да косрити
најкасније до 30. јуна наредне године. Годишњи одмор у деловима може да користи и
запослени који је стекао право на сразмерни годишњи одмор у календарској години, под
условом да сразмерни годишњи одмор траје дуже од три радне недеље које мора да
користи у првом делу у календарској години за коју се користи одмор.
Уколико запослени искористи први део годишњег одмора у календарској години, а
други део не искористи до краја јуна наредне године, губи право на коришћење другог
дела годишњег одмора. Ако запослени не искористи први део годишњег одмора у трајању
од три радне недеље у току календарске године, губи право на коришћење целог годишњег
одмора, а не само у деловима. Такође, запослени не може да се одрекне првог дела
годишњег одмора како би други део искористио до 30. јуна наредне године.
Изузеци када се годишњи одмор може делимично или у целости користити до 30.
јуна наредне године:
1) Ставом 3. члана 73. Закона, се даје право запосленима, који због породиљског
одсуства, одсуства са рада ради неге новорођеног детета и због посебне неге детета
нису могли да годишњи одмор за календарску годину искористе у целости или
делимично, да га у целости или преостали део искористе од 1. јануара до 30. јуна
наредне године;
2) запослени који започне да користи годишњи одмор крајем текуће године, нема
могућности да користи годишњи одмор у деловима, јер није у току календарске
године искористио најмање три радне недеље. Овај запослени годишњи одмор
може да настави да користи без прекида у наредној години, у супротном губи право
да користи преостали део;
3) запослени који је прекинуо коришћење годишњег одмора због боловања које траје
до краја календарске године, има право да, део неискоришћеног годишњег одмора,
искористи до краја јуна наредне године. У овом случају сматра се да услов о
коришћењу првог дела годишњег одмора није испунио због више силе.
У изреци решења којим се одређује коришћење другог дела годишњег одмора
запосленог потребно је навести број радих дана који се одређује запосленом на
коришћење, преиод у коме ће се искористити, као и дан када је запослени дужан да се
врати на рад. У образложењу истог се наводи колико радних дана је било одређено
запосленом на име укупног годишњег одмора за претходну календарску годину, као и да је
запослени 15 радних дана искористио у календарској години за коју је и утврђен. Такође,
у решењу је потребно навести и поуку о правном леку. Pravnici odgovaraju NSJS
2
Подсећамо:
- Чланом 70. Закона прописана су допунска правила за обрачунавање годишњег
одмора, а то су: да се у дане годишњег одмора не урачунавају празници који су
нерадни у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство
у смислу члана 77. и 114. – 117. Закона, као и у осталим случајевима кој су утврђени
општим актом или уговором о раду) и привремена спреченост за рад (боловање) у
складу са прописима о здравственом осигурању.
- Код рачунања радних дана без утицаја је распоред радног времена код послодавца.
Под радном недељом се сматра календарска недеља од понедељка до недеље, док се
за рачунање годишњег одмора узимају дани од понедељка до петка. Дакле, у дане
годишњег одмора не рачунају се ни субота ни недеља. Ово се примењује и на оне
запослене чији се недељни дани одмора не поклапају са суботом и недељом.
- Уколико у току трајања годишњег одмора наступи неки од случајева за који
запослени има право на плаћено одсуство, (да би користио право на плаћено
одсуство запослени мора поднети захтев послодавцу за коришћење тог права на
основу ког му се издаје решење о томе), у том случају се прекида годишњи одмор,
па запослени на основу решења о плаћеном одсуству користи то право. Такође, у
тој ситуацији запосленом се издаје решење о неискоришћеним данима годишњег
одмора које ће искористити у неком будућем периоду или ће наставити коришћење
преосталог броја дана годишњег одмора по истеку плаћеног одсуства.
- У случају да запосленом престане радни однос, а да претходно није искористио
годишњи одмор или сразмеран годишњи одмор за календарску годину, послодавац
је дужан да изда потврду о искоришћеном броју дана годишњег одмора. Ова
потврда се издаје и када запослени пре престанка радног односа није искористио
ниједан дан годишњег одмора. Потврда служи да се запосленом одреди право на
преостале дане годишњег одмора код новог послодавца, уколико се запослио пре
истека рока од 30 радних дана. У том случају се право на преостале дане годишњег
одмора или цео годишњи одмор код новог послодавца утврђују на основу дужине
годишњег одмора одређеног према критеријумима новог послодавца и потврде о
искоришћеном броју дана одмора код претходног послодавца
